Najnoviji podaci Zavoda za zapošljavanje pokazuju da diplome inženjera poljoprivrede, politikologa, ekologa, čak i fizioterapeuta često završe u fioci, a njihovi vlasnici na birou za zapošljavanje.
Istovremeno, poslodavci već godinama ne uspijevaju da pronađu inženjere elektrotehnike, mašinstva, građevine, kao ni kvalifikovane majstore poput varilaca, električara, kuvara, stolara zidara ili CNC operatera.
Primjena strategije razvoja obrazovanja do 2030. godine u praksi ide sporo. Podaci Zavoda za statistiku pokazuju, da se najviše srednjoškolaca i dalje školuje u oblastima inženjeringa, ali rezultati se ne vide na terenu, javlja SrpskaInfo.
– Najveći broj učenika obrazovao se za zanimanja iz oblasti Inžinjering, proizvodnja i građevinarstvo, njih 10 291 (29.3%). Što se tiče navedene oblasti ona obuhvata zanimanja iz oblasti mašinstva, elektrotehnike i građevinarstva – govori iz Zavoda za statistiku Republike Srpske Simona Joksimović.
Tržište rada vapi za zanatlijama, ali interesovanje mladih za zanatska zanimanja i dalje je na niskom nivou.
Zato poslodavci sve češće angažuju strane sezonske radnike.
– Možda javnost nije dovoljno ni upoznata. Mi godinama unazad imamo priliv sezonskih radnika iz inostranstva koji su na neki način pod okriljem nekakvog rada na crno. Tako da, u evidencijama to ne postoji. Bez tog priliva koji je i danas aktivan, mislim da ne bismo mogli mnogo stvari da uradimo – izjavio je vlasnik jedne banjalučke agencije za zapošljavanje, Miroslav Vujkajlović.
Problem nije samo u tome što se školuju „pogrešni“ kadrovi – već i u tome što obrazovne ustanove kasne u prilagođavanju nastavnih planova i programa. Dualno školstvo još uvijek nije zaživjelo, ali ne treba kriviti samo obrazovanje. Nedostaje i angažman privrede i poslodavaca.
– Privrednici obično kažu – nemamo majstora. Ne proizvodi samo škola majstore. Majstorima tremo i mi da damo nešto od sebe, da motivišemo tu djecu, škola nema ništa protiv da mi dio te praktične nastave izvodimo. Tako da, nije sve do škole, obično mi volimo jedni druge da krivimo. Nije to baš tako. Škola je bacila nama karte i rekla uključite se – govori direktor Zanatsko-preduzetničke komore Republike Srpske Jovica Bratić, piše ATV.
Situacija je jasna – proizvodimo kadar koji se ne traži, a zanemarujemo profile koji pokreću ekonomiju.
Pitanje koje ostaje – da li ćemo da školujemo kadrove za druge zemlje, ili ćemo konačno prilagoditi obrazovanje potrebama našeg društva i privrede?