Bosna i Hercegovina mora odlučno da napreduje u sprovođenju reformi u skladu s pravilima i standardima EU i ključnim prioritetima iz Mišljenja Evropske komisije (EK), kao i da preduzme sve potrebne korake navedene u preporuci iz 2022. godine, kako bi Evropsko vijeće moglo da usvoji pregovarački okvir.
Ovakav zaključak donijet je na sedmom sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje (SP) između BiH i EU održanom 19. septembra u Briselu, saopšteno je danas iz Delegacije EU u BiH.
Reformska agenda
Sastankom su predsjedavale Valentina Superti, direktorica za Zapadni Balkan, i Barbara Hesus-Himeno, šefica Odeljenja za BiH i Kosovo pri Generalnoj direkciji za evropsku politiku susjedstva i pregovore o proširenju Evropske komisije, u ime EU, te Elvira Habota, direktorica Direkcije za evropske integracije Vijeća ministara BiH, u ime Bosne i Hercegovine.
Odbor za SP je sagledao najvažnije događaje prema političkim i ekonomskim kriterijumima i ocijenio da, poslije odluke Evropskog vijeća u martu 2024. godine o otvaranju pristupnih pregovora, BiH mora odlučno napredovati u sprovođenju reformi u skladu s pravilima i standardima EU i ključnim prioritetima iz Mišljenja i preduzeti sve relevantne korake navedene u preporuci iz 2022. godine, kako bi Evropsko vijeće moglo usvojiti pregovarački okvir.
„Komisija će izvijestiti o napretku i dati preporuke u predstojećem paketu proširenja“, navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da je EK ponovila poziv BiH da finalizuje plan za preuzimanje pravne tekovine EU (NPAA) i pozvala BiH da imenuje operativnog glavnog pregovarača i pregovaračke strukture, za potrebe eksplanatornih sastanaka o pravnoj stečevini EU.
Poslije usvajanja Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, EK je pozvala BiH da prevaziđe nesuglasice radi dobrobiti svojih građana i da bez daljih odlaganja dostavi reformsku agendu, istakli su u saopštenju.
Evropska komisija je podsjetila da se prva isplata iz Plana rasta za Zapadni Balkan može desiti tek nakon što se reformska agenda dostavi i pošto je zvanično usaglase EK i BiH.
Upravljanje migracijama
EK je pozvala BiH da ubrza proces ekonomskih reformi s ciljem rješavanja strukturnih socio-ekonomskih pitanja, da usvoji reforme za jačanje vladavine prava, uključujući nove zakone o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH (VSTV), sudovima BiH i da ostvari napredak u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i zaštiti osnovnih prava.
BiH je pozvana da radi na upravljanju migracijama i pristupu azilu, dok se čeka na predstojeći završetak pregovora o Statusnom sporazumu sa Fronteksom.
BiH je pozvana i da da ubrza digitalnu i zelenu tranziciju, mjere povezivanja i ulaganja u infrastrukturu, te da uskladi svoje zakonodavstvo u vezi sa pravnim tekovinama EU u vezi sa elektronskim uslugama identifikacije i usluga povjerenja za elektronske transakcije, o sigurnosti mreže i informacija, te životne sredine i klime, u skladu sa Digitalnom i zelenom agendom za Zapadni Balkan.
Razmotrena je i implementacija finansijske pomoći EU, a EK je pozvala da se hitno imenuje Nacionalni IPA koordinator u skladu sa finansijskim okvirom IPA III, zaključeno je u saopštenju.